Lek protiv AIDS-a, po svoj prilici, na dohvat je ruke danskih naučnika. U okviru kliničkih ispitivanja, ispituje se strategija odvajanja virusa od ljudske DNK, nakon čega imuno sistem uništava virus.

Tehnika podrazumeva demaskiranje “rezervi” koje formira HIV virus unutar mirujuće ćelije imuni sistema, dovodeći je na površinu ćelije. Kada jednom dođe na površinu, prirodni imuno sistem organizma može biti u mogućnosti da virus ubije.

“Gotovo je sigurno da ćemo biti uspešni u oslobađanju rezervoara HIV-a”, rekao je dr Ole Sogard, viši istraživač u Arhus univerzitetskoj bolnici u Danskoj. “Do sada, klinička ispitivanja su obećavajuća”, rekao je on.

Laboratorijska ispitivanja bila su toliko uspešna u januaru da je Danski istraživački savet odobrio 12 miliona danskih kruna, što iznosi oko 2,1 milion dolara, za finansiranje ispitivanja na ljudima.

Ta ispitivanja su u toku na 15 pacijenata.

Danas dostupni tretmani omogućavaju ljudima obolelim od HIV-a da žive gotovo normalne živote i da bolest ne utiče na dužinu njihovog života, ali ukoliko se uzimanje terapije prekine, HIV rezervoari postaju aktivni i počinju da proizvode sve više virusa, što znači da se simptomi mogu ponovo pojaviti za nekoliko nedjelja.

Pronalaženje leka mogo bi da oslobodi pacijente potrebe da neprestano uzimaju lekove protiv HIV-a, što bi uštedelo milijarde dolara zdravstvenim sistemima širom sveta.

Novi ptičji grip H7N9 i dalje se širi širom Kine. Trenutno, registrovano je više od 120 slučajeva širom 10 provincija, i 24 smrtna slučaja. Ipak, još uvek niko ne zna odakle je virus krenuo, što otežava napore da se bolest suzbije. Ali, obećavajući novi antivirusni lek mogao bi da pomogne napadu na grip u budućnosti.

U pokušaju da pronađu izvor, kineske laboratorije testirale su 68.000 uzoraka od početka marta. Uzimali su brisove po farmama i stočnim pijacama, kako od ptica, tako i sa površina koje su bile u kontaktu s pticama. Od tih uzoraka sakupljenih širom Kine, samo 46 nosilo je H7N9 virus: 44 sa stočnih pijaca na kojima se prodaje živa stoka i živina, jedan uzet u urbanoj sredini od golubova iz golubarnika i jedan uzet od divljeg goluba.

“Ni jedna farma koja je testirana nije imala pozitivne rezultate”, rekao je Žuan Lubrot, glavni veterinarski zvaničnik Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu u Rimu u  Italiji.

Genetske razlike između uzoraka sugerišu da se virus nekoliko meseci širi među životinjama. Ali, kojim životinjama? Nosioci pronađeni do danas bili su previše udaljeni jedni od drugih da bi održali eopidemiju.

Lubrotov tim počeo je da traga za virusom u starijim uzorcima  sakupljenih od šireg spektra životinja. “Vratićemo se nazad u svoje frižidere i odmrznućemo uzorke”, rekao je on.

Pitomi gradski golubovi takođe imaju dosta šanse da dođu u fokus ispitivanja.

Hon Kong je zabranio pijace sa živom živinom nakon što je ptičji grip H5N1 napao 2004. godine. Neki kineski gradovi sada zatvaraju svoje stočne pijace, ali Lubort se plaši da bi previše žurbe moglo da probudi nelegalnu trgovinu živom živinom.

Kao i H5N1, nova zaraza mogla bi da se raširi u susedne zemlje, kao što je Vijetnam, koje nemaju kinesku sposobnost praćenja i suzbijanja širenja zaraze.

Čak i ako bi doktori registrovali slučajeve H7N9, malo je toga što bi mogli da urade. Široka upotreba antivirusnog leka amantadin kod kineske živine već je omogućila pojavljivanje mnogih rezistentnih vrsta virusa gripa, uključujući i H9N9. Za sada, H7N9 infekcija rezistentna je na uobičajeni antivirusni lek Tamiflu.

S druge strane, bolji lekovi su u pripremi. Nekoliko patogena, uključujući grip i bakteriju koja izaziva sepsu i otkazivanje funkcije organa, ubija tako što izaziva preteranu aktivaciju imuno-sistema. Eisai, farmaceutska kompanija iz Tokija, Japan, proizvela je lek Editoran koji blokira reakciju.

Veliko kliničko ispitivanje sprovedeno tokom 2011. godine potvrdilo je da je Eritoran bezbedan po ljude, ali i da ne leči sepsu. Ipak, postoji nada da bi lek mogao da deluje kod gripa.

Ove nedelje, Sefani Vogel iz Medicinskog centra Univerziteta Merilend u Baltimoru, sa kolegama je otkrila da je Eritoran spasao 90 odsto miševa zaraženih inače smrtonosnim virusom gripa, nakon što im je dat dva dana nakon infekcije. Lek je izlečio trećinu miševa kojima je dat šest dana nakn infekcije.

Ukoliko lek takođe radi i kod ljudi, mogao bi da se pokaže kao od neprocenjive vrednosti u budućoj pandemiji gripa.

Kratke epizode stresa mogu da budu dobre po nas, štiteći nas od efekta starenja! Ovo iznenađujuće otkriće rezultat je studije merenja unutrašnjih oštećenja ćelija izazvanih stresom.

Hronični stres izaziva habanje i cepanje tkiva, povećavajući rizik od razvoja bolesti koje su povezane sa starošću, poput kancera, dijabetesa i demencije.

Jedan razlog za to je taj što telo odgovara na stres sagorevanjem goriva kako bi oslobodio energiju. Dok nam to pomaže da odgovorimo na opasnost, takođe nam i zatrpava ćelije toksičnim slobodnim radikalima koji su nastali kao proizvod metabolizma.

Gledano na duge staze, ovaj odgovor oštećuje DNK, RNK i druge molekule, čineći da starimo brže nego što bi trebalo.

Kristin Ašbaher sa Univerziteta Kalifornija, u San Francisku, sa svojim kolegama želela je da testira da li je kratak period intenzivnog stresa više oštećujući ukoliko već prolazimo kroz stresan period života.

Posmatrali su grupu žena koje su pod hroničnim stresom jer brinu o bliskim rođacima koji pate od demencije, i zamolili su ih da pripreme govor koji će pročitati pred skeptičnim panelom sudija.

Grupa žena koje nisu pod stresom zamoljena je da uradi isto, kako bi predstavljala kontrolnu grupu.

Istraživači su zamolili žene da kažu koliko im je test bio stresan. Takođe su izmerili njihov nivo hormona stresa, kortisola, plus biohemijske markere oštećenja unutar ćelija.

Rezultati do kojih su došli su bili iznenađujući.

Za žene koje su bile pod stresom, dodatni izazov zaista se pokazao kao delimično škodljiv: pretnja eksperimentom izazvala je više oštećenja u ćelijama nego u kontrolnoj grupi koja nije izložena stresu.

Verovatno još više intrigantan bio je neočekivani efekta koji su Ašbaher i kolege pronšle unutar same kontrolne grupe. Među ovim inače relaksiranim ženama, one za koje je zadatak bio umereno stresan imale su niži nivo oštećenja ćelija nego one kojima zadatak uopšte nije bio stresan.

Drugim rečima, dok hronični stres može imati sekundarni, odnosno propratni efekat koji oštećuje strukturu ćelij, krati naleti stresa mogu da umanje takvu štet i zaštite naše zdravlje u nekim situacijma.

Ideja da to što smo pod stresom pomaže da fokusiramo našu pažnju i bolje rešavamo kognitivne zadatke kruži već skoro čitav vek. Ali, studija Kristin Ašbaher prvi je korak ka dokazivanju kako nas nekad takođe može učiniti fizički zdravijim, mada je pitanje šta se tačno događa na nivou ćelija što bi objasnilo rezultate i dalje je ostalo bez odgovora.

Pre 60 godina, tačnije 25. aprila 1953. godine, Frensis Kris i Džejms Votson prvi put su u jednoj studiji opisali strukturu DNK (dezoksiribonukleinska kiselina), molekul u obliku dvostrukog heliksa, koji sadrži genetsku baštitnu života, tj. uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama.

Svojim člankom, objavljenom na jednoj stranici u britanskom naučnom časopisu Nature, dva mlada naučnika (Krik je imao 36, a Votson svega 25 godina) izvršiće revoluciju u svetu biologije i genetike.

U to vreme se već znalo za postojanje DNK kao i za njegovu ulogu u nasleđivanju. Prethodnim istraživanjima bila je utvrđena i njegova hemijska priroda: skup nukleotida međusobno povezanih u dugim nizovima.

Premda su naslućivali delove od kojih se DNK sastoji, istraživači nisu znali šta ih povezuje i kako su spojeni - imali su sastavne delove, ali ne i uputstvo za montažu.

Krik i Votson su prvi uspeli da predlože korektan trodimenzionalni model DNK, tj. "strukturu dvostrukog heliksa uvijenog oko iste ose".

Dvojica istraživača su svoje otkriće zasnivali na eksperimentima Morisa Vilkinsa i Rosalinde Franklin koji su izučavali rendgenske difrakcione obrasce DNK niti.

Zajedno sa Vilkinsom (Rozalinda Frenklin je u međuvremenu umrla), Krik i Votson će 1962. godine podeliti Nobelovu nagradu za medicinu.

Frensis Kris je preminuo u julu 2004. godine, nekoliko meseci pre Vilkinsa. Džejms Votson je nedavno proslavio 85. rođendan.