Ljudi sa svetlom kožom i riđom kosom pod većim su rizikom od sazvoja smrtonosnog oblila raka kože, nevezano za to da li se sunčaju ili ne, rezultati su novog istraživanja.

Ljudi sa ovakvom bojom kose i kože znaju, ponekad i na bolan način, da su osetljiviji na oštećenja koje mogu da nanesu sunčevi ultra-violetni zraci, uključujući i solarne opekotine, starenje kože i veći rizik od raka kože. Međutim, studija ne samo da je ovo potvrdila, već je i na miševima pokazala da pigment koji daje kosi crvenu boju možda i sam izaziva rak, objavljeno je u žurnalu "Priroda".

Koautor istraživanja Dejvid Fišer kaže da su miševi sa riđom dlakom bili skloniji obolijevanju od raka čak i bez izlaganja ultraljubičastom zračenju.

“Postoji nešto u vezi sa genetskim poreklom crvenokosih, što se ponađa kao kancerogena moga, nezavisno od UV zračenja”, kazao je on. "To je za nas bio iznenađujući rezultat, zato što smo očekivali da će osobe osjetljivije na sunce razviti melanom zbog slabe zaštite od ultraljubičastog zračenja", rekao je Fišer.

On kaže da rezultati sugerišu da, čak i bez UV zračenja, crveni pigment doprinosi formiranju melanoma i nanosi štetu zdravim ćelijama.

Riđe osobe teško proizvode tamni pigment koji apsorbuje štetne ultraljubičaste zrake. One umesto toga proizvode žuti pigment feomelanin, koji je slaba zaštita od UV zračenja. Istraživanje pokazuje da potpuna eliminacija UV zraka neće zaštiti riđe ljude od raka.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se postavi oko 132.000 dijagnoza melanoma, najsmrtonosnije forme raka kože. Ova brojka raste iz godine u godinu.

Naučnici kažu da su potrebna dodatna istraživanja o lekovima koji mogu da dovedu do proizvodnje eumelanina i antioksidanata koji štite od raka.

Žene mogu da dodaju devet godina svom životu ostavljajući pušenje pre 40. godine, ali se i dalje suočavaju sa 20 odsto većom stopom smrtnosti od onih koje nikada nisu pušile.

Kako je objavljeno u časopisu Lanset, pregled gotovo 1,2 miliona žena u Velikoj Britaniji pokazao je da pušenje tokom odraslog doba skraćuje životni vek u proseku za 11 godina. Ovi rezultati potvrdili su zaključke prethodnog istraživanja koje se odnosilo na muškarce.

Među ženama koje su se rešile ove navike pre 40. godine života, prosečan životni vek produžen za više od devet godina u poređenju sa ženama koje pušenje nikada nisu ostavile, izmerili su istraživači.

Za one žene koje su ostavile duvan pre 30. godine, dobitak je bio čak i veći – oko 10 godina.

“Bilo da su u pitanju miškarci ili žene, pušači koji ostave pušenje pre nego što uđu u srednje godine u proseku dobijaju oko dodatnih 10 godina života”, rekao je koautor studije Ričard Peto sa Oksfordskog univerziteta.

U Evropi i Sjedinjenim Državama, popularnost pušenja dostigla je vrhunac među ženama tokom šezdesetih godina prošlog veka, deceniju kasnije od muškaraca. Lanset studija je jedna od najdužih sondiranja uticaja pušenja na ovu generaciju žena koje su pušile tokom čitavog odraslog doba.

Studija je deo vrlo velikog istraživanja koje je obuhvatilo 1,2 miliona žena u Velikoj Britaniji između 1996. i 2001. Žene koje su dobrovoljno učestvovale u istraživanju su zamoljene da detaljno opišu svoju istoriju pušenja i bile su praćeni prosečno tokom 12 godina. Žene su bile u proseku 55 godina stare kada su ušle u grupu. Dvadeset odsto njih je pušilo, 28 odsto bilo je onih koje su ostavile pušenje, dok 52 odsto nije nikad pušilo.

Istraživači su pronašli da je grupa žena koje su nastavile da puše imala tri puta veću stopu smtrnosti od onih koje nikada nisu pušile. Dok se rizik povećava među pušačima, “čak i one žene koje su pušile manje od 10 cigareta dnevno duplirale su ukupnu stopu smrtnosti u odnosu na one koje nikad nisu pušile”, upozorava studija.

Takođe je skrenuta pažnja na takozvane “lajt” cigarete koje je pušila većina žena u studiji. “Cigarete sa smanjenim katranom nisu i cigarete sa smanjenim rizikom i postoji verovatnoća da će više od polovina ovih žena koje su ih pušile biti ubijeno tim cigaretama”, upozoravaju autori.

Glavni uzrok smrti među pušačima bile su hronične bolesti plića, rak pluća, šlog i bolesti srca.

Nova istraživanja povezuju motoristiku i percepciju, tj. pokazuju što "čuju" leva i desna hemisfera mozga. Istraživačii Medicinskog centra Džordžtaun univerzteta kažu da ova otkrića možda mogu voditi do strategije kako da se pomogne pacijentima koji su pretrpeli šlog da obnove sposobnost govora i kako da se poboljša prepoznavanje govora kod dece koja pate od disleksije.

Studija, predstavljena na "Neorusajns 2012", prva je koja poredi ljudsko ponašanje sa  zadacima procesuiranja zvuka koji se obavljaju u levoj, odnosno desnoj hemisferi mozga. Pre ovog istraživanja, neuroimidžing testovi nagovestili su razliku u ovakvom procesuiranju: "Jezik se procesuira prevashodno u levoj hemisferi, a neka objašnjenja govore da je to zato što je leva hemisfera specijalizovana za analiziranje zvukova koji se često menjaju", kaže neurolog i viši istražviač Piter Turkeltob.

On i njegov tim su ubrzano i polako menjali zvuke u pozadinskoj buci i ispitali 24 volotera da prosto naznače da li čuju zvuke pritiskom na dugme. "Zamolili smo volontere da odgovore na zvuke sakrivene u pozadinskoj buci", objasnio je Turkeltob. "Svako od njih je bio zamoljen da koristi desnu ruku da bi odgovorio u prvih 20 sekundi, pa levu ruku u narednih 20 sekundi, onda ponovo desnu, pa levu i tako dalje".

On tvrdi da kad su ispitanici koristili desnu ruku, čuli su brzomenjajuće zvuke češće nego kad su koristili levu ruku, i obrnuto za sporomenjajuće zvuke. "Pošto leva hemisfera kontroliše desnu ruku i obrnuto, ovi rezultati demonstriraju da su dve hemisfere specijalizovane za različite vrste zvuka – leva hemisfera voli zvuke koji se brzo menjaju, kao što su konsonanti, dok desna hemifera voli zvuke koji se sporo menjaju, kao što su slogovi ili intonacija", objasio je Turkeltob.

"Ovi rezultati takođe demonstriraju interakciju između sistema motorike i percepcije. To je zaista zadivljujuće. Zamislite da mašete američkom zastavom dok slušate nekog od predsedničkih kandidata. Govor će vam automatski zvučati donekle različito u zavisnosti od toga da li je zastava u vašoj levoj, ili desnoj ruci".

Nra kraju, Turkeltob se nada da će razumevanje osnovne organizacije audio sistrma i onoga kako on utiče na motoriku i obratno, pomoći da se objasni zašto jezik boravi u levoj hemisferi mozga, kao i da će voditi do novih tretmana poremećaja govora, kao što je afazija (poteškoće u govoru nakon šloga ili povrede mozga), ili disleksija.

"Ako pronađemo da ljudi sa afazijom, koji obično imaju oštećenja leve hemisfere, imaju probleme prilikom raspoznavanja govora zbog problema sa slabim nivoom audio percepcije brzomenjajućih zvukova, možda vežbanje specifičnog deficita u audio procesuiranju poboljšati njihovu sposobnost da prepoznaju govor", zaključuje Turkeltob.

Loše vesti u medijima povećavaju osetljivost prema stresnim situacijama kod žena, ali nemaju sličan efekat kod muškaraca, pokazalo je istraživanje koje su sproveli istraživači Univerziteta u Montrealu u Centru za studije ljudskog stresa.

Žene koje su učestvovale u studiji takođe su jasnime zapamtile informacije koje su čule. "Komplikovano je izbeći vesti, kada se uzme u obzir mnoštvo izvora vesti", rekla je vodeća autorka Fari Franc Marin. "I šta ako su sve vesti loše po nas? Svakako izgleda da bi to mogao da bude slučaj".

Istraživači su zamolili 60 ljudi podeljenih u četiri grupe da pročitaju nove vesti. U cilju određivanja nivoa njihovog stresa, istraživači su uzeli uzorke pljuvačke učesnika i testirali ih na hormon zvan kortisol. Viši nivoi ove telesne hemikacije znak su visokog nivoa stresa.

Grupa muškaraca i grupa žena čitale su "neutralne" vesti, na teme poput otvaranja novog parka ili premijere nekog filma, dok su druge dve grupe podeljene po polovima čitala negativne vesti o ubistvima i nesrećama.

Uzorci pljuvačke ponovo su uzeti u cilju određivanja efekta čitanja vesti.

"Kada naš mozak registruje preteću situaciju, naše telo počinje da proizvodi hormone stresa koje dospevaju u mozak i mogu da moduliraju sećanja na stresne i negativne događaje", objašnjava Sonja Lupin, direktorka Centra za studije ljudskog stresa i profesorka na univerzitetskom Odelenju za psihijatriju. "To nas vodi do verovanja da čitanje negativnih vesti može da isprovocira stresnu reakciju kod čitaoca".

Učesnici su zatim stavljeni pred seriju standardizovanih zadataka koji su uključivali memoriju i intelekt i koji su omogućili istraživačima da zaključuju i porede kako ljudi reaguju na stresne situacije. Poslenja tura primeraka uzeta je, zatim, da bi se odredio efekat ovih iskustava.

Konačno, sutradan, učesnici su pozvani da pričaju o onome što su pročitali. Istraživači su bili iznenađeni nalazima. "Iako same vesti nisu podigle nivo stresa, one jesu izazvale da žene budu više reaktivne, izazivaući njihove psihološke reakcije u kasnijim stresnim situacijama", objasnila je Marin.

Istraživači su ovo utvrdili kada su videli da je nivo kortisola kod žena koje su čitale negativne vesti viši nakon stresnog dela eksperimenta, u poređenju sa ženama koje su čitale neutralne vest. “Štaviše, te žene su bile u stanju da se prisete više detalja iz negativnih priča. Zanimljivo je napomenuti da nismo obratili pažnju na taj fenomen među muškim učesnicima”.

Istraživači veruju da bi evolucioni faktori mogli da budu u igri, uz napomenu da drugi naučnici smatraju da bi naglasak stavljen na preživljavanje potomaka mogao uticati na evoluciju kod ženskih sistema za stres, vodeći žene ka većoj empatiji. Ova teorija bi mogla da objasni zašto žeme umeju da budu osetljivije na indiretne pretnje.

"Dalje studije bi trebalo da budu sprovedene kako bismo bolje razumeli kako pol, generacijska razlika i drugi socio-kulturni faktori utiču na iskustvo nas kao individua koje stičemo pod uticajem negativnih informacija koje nas neprestano okružuju", zaključuje Marin.