Naučnici u Velikoj Britaniji nastavili su da upozoravaju na katastrofalnu pretnju zdravstvu koju predstavljaju bakterije otporne na antibiotike: U ne tako dalekoj budućnosti pacijent bi i posle najbezazlenije hirurške intervencije mogao da umre od infekcije koja ne bi mogla da se izleči.

Kako prenosi Rojters, vodeći britanski medicinski zvaničnici upozoravaju da je nužna globalna akcija na istraživanju i razvoju novih antibiotika, apelujući da se ovim pitanjem više pozabave i Svetska zdravstvena organizacija i G8.

U nekoliko poslednjih decenija lansirano je samo nekoliko vrsta lekova iz ove grupe, dok su istovremeno infekcije tzv. "superbakterijama" sve učestalije.

Jedna od najpoznatijih superbakterija MRSA u SAD godišnje usmrti oko 19.000 osoba - znatno više nego sida. Otprilike isto toliko ljudi strada od ove bakterije i u EU.

Poslednjih godina su se pojavili i slučajevi na sve antibiotike otporne tuberkuloze i gonoreje, kao i novi talas "super super bakterija", od kojih je najpoznatija NDM1, koja je pre neku godinu prvi put utvrđena u Indiji, a danas se može naći od Britanije do Novog Zelanda.

Stručnjaci ističu da je nužno pojačano praćenje i nadzor nad superbakterijama, selektivnije prepisivanje antibiotika, samo onda kad je to zaista nužno, kao i poboljšana higijena, naročito u zdravstvenim ustanovama, kako bi se infekcije svele na minimum.

Najdžel Braun, predsednik britanskog Društva za opštu mikrobiologiju, napominje da će mikrobiološke tehnike i nova dostignuća u oblasti sintetičke biologije biti od ključne važnosti u borbi protiv superbakterija.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u SAD upozorili su zdravstvene zvaničnike na potencijalnu opasnost od infekcije smrtonosnim virusom, koji ranije nije registrovan kod ljudi, a od kojeg je dosad u svetu obolelo 14, a umrlo osam osoba.

Većina infekcija tim virusom je registrovana na Bliskom Istoku, a analiza tri nova slučaja potvrđena u Britaniji, ukazuje da taj virus pre može da se prenosi sa čoveka na čoveka nego sa životinje na čoveka, javlja Rojters, a prenose mediji.

Novi virus spada u porodicu koronavirusa, kojoj pripada i virus obične prehlade, ali i onaj koji izaziva teški akutni respiratorni sindrom (SARS).

Stručnjaci ističu da novi virus nije identičan SARS-u, ali kao i taj ima sličnosti sa virusima koji se mogu naći kod slepih miševa.

CDC napominje da u SAD nije bilo slučajeva zaraze novim koronavirusom, uz upozorenje domaćim lekarima da obrate specijalnu pažnju na pacijente kod kojih se razvilo teško akutno oboljenje donjih disajnih puteva ili neobjašnjiva respiratorna infekcija u roku od 10 dana po povratku sa Arabijskog poluostrva ili iz susednih zemalja.

Među simptomima infekcije novim virusom su teško akutno respiratorno oboljenje, praćeno groznicom, kašalj i skraćen dah.

Zasad ni CDC, ni Svetska zdravstvena organizacija nisu izdali nikakva ograničenja putovanja povodom pojave novog koronavirusa.

Stanovnici staračkih domova u SAD, koji uzimaju sredstva za spavanje, poput preparata "ambien", pod većim rizikom su da padnu i slome kuk, nego oni koji ne uzimaju takve lekove, rezultati su jedne studije američkih stručnjaka.

Inače, na lom kuka otpada više od 320.000 prijema u američke bolnice godišnje, a ta povreda je vodeći uzrok invalidnosti starijih osoba, izveštava Rojters.

Sara Beri, sa Univerziteta Harvard, koja je rukovodila ovim istraživanjem, rekla je da noviji medikamenti ove vrste, iz grupe tzv. non-benodiazepina, nisu ništa bezbedeniji za starije osobe nego što su bili ranije primenjivani lekovi, kao što su "valijum" ili ksanaks".

Pokazalo se da i noviji lekovi mogu negativno da utiču na ravnotežu, pamćenje i sposobnost vožnje automobila.

Analizom 15.000 slučajeva loma kuka u američkim staračkim domovima tokom 2007. i 2008, Berijeva i njen tim su utvrdili da je kod osoba koje uzimaju lekove kao što su "anbien", "lunesta" ili "sonata" rizik od pada i loma kostiju povećan za 66 odsto.

Najviše su ugroženi noviji korisnici dotičnih medikamenata - oni koji ih uzimaju kraće od dva meseca.

Svake godine u Srbiji se u proseku dijagnostikuje više od 33.000 novih slučajeva obolevanja od nekog malignog tumora, a oko 21.000 ljudi umre od te bolesti, saopšteno je iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

U Beogradu se godišnje otkrije oko 8.000 novoobolelih, a od raka umre više od 4.600 muškaraca i žena, navodi se u saopštenju povodom obilježavanja meseca marta - nacionalnog meseca za borbu protiv raka.

Tokom poslednje decenije broj obolelih od malignih tumora u Beogradu porastao je za 16 odsto.

"Prosečna starost obolelih žena je oko 60 godina, kod muškaraca nešto više od 63 godine, polovina svih obolelih u Beogradu je starosti od 20 do 64 godine, a više od 80 odsto stariji su od 50 godina", navodi se u saopštenju.

Kod žena se najčešće dijagnostikuju maligni tumori dojke, zatim debelog creva, grlića materice i pluća, dok muškarci najčešće boluju od malignih tumora pluća, debelog creva, prostate, mokraćne bešike i želuca.

To su istovremeno vodeće lokalizacije i kod umrlih od malignih tumora u Beogradu, navodi se u saopštenju i dodaje da se podaci o najčešćim lokalizacijama kod obolelih i umrlih od raka kod oba pola u Beogradu i Srbiji ne razlikuju.