Astronauti NASA-e mogli bi dobiti svoje novo prevozno sredstvo. Inženjeri korporacije “Sierra Nevada” najavili su da će popularni “Gonič Snova” imati svoj prvi orbitalni let 1. novembra 2016. godine.

Gonič Snova biće pokrenut priključen na raketu “Atlas V”. U prethodnim testovima leta, letelica je suspendovana. Njen prvi prelet završio se loše kada se srušila posle uspešnog autopilotskog jedrenja, sa visine od 3,8 kilometara.

Gonič Snova jedna je od tri letelice koje se bore da adekvatno zamene NASA “penzionisani” svemirski šatl i povrate sposobnost slanja astronauta u orbitu. Trenutno, astronauti moraju da “stopiraju” do Međunarodne svemirske stanice u ruskoj “Sojuz” kapsuli. Ostali kandidati koji se razvijaju uz podršku NASA-e su Boing CST-100 i popularni Zmaj, kompanije “SpaceX”.

Iako je Gonič Snova fizički mali, dužine svega 9 metara, u poređenju sa 37 metara dugačkog svemirskog šatla, on ipak može da ponese i do sedam astronauta zajedno sa njihovom neophodnom opremom.

Let bez posade u 2016. godini, biće lansiran iz Kejp Kanaverala, na Floridi, i provešće jedan dan u orbiti. “Sierra Nevada” planira misiju leta sa posadom u toku 2017. godine.

Sunce je naša najbliža zvezda i izvor svih naših svetlosti i toplote na Zemlji, ali najnoviji izveštaji ističu oštar pad solarne aktivnosti.

Ova priča je podsetnik da je Sunce promenljiva zvezda čija dinamična proizvodnja magnetizma, aktivnosti i vetrova imaju implikaciju za našu planetu. Solarna magnetna polja stvaraju solarne aktivnosti, uključujući i pege, eksplozivne događaje poznatije kao solarne baklje i masovna koronalna izbacivanja, kao i jednu vrstu solarnog vetra.

Sunčeva aktivnost i vetrovi zasipaju Zemlju u dinamičnom svemirskom okruženju visoko-energetskog zračenja i brzo-pokretnih čestica. To nam daje lepotu jutarnjeg rumenila ali istovremeno i remeti neke vidove komunikacija i neke oblike tehnologija.

Solarna aktivnost varira tokom vremena, a najpoznatiji primer je jedanaestogodišnja sunčeva pega. Solarna aktivnost takođe varira široko u dužim vremenskim skalama, stvarajući takozvane pojave “veliki maksimum” i ”veliki minimum”. Najpoznatiji od njih je minimalna, tzv. “tumaračka” pega aktivnosti od 1645. do 1715. Trenutna stopa i stepen u kome solarna aktivnost opada tumači se kao početak drugog velikog minimuma i postavlja se pitanje šta to znači za samu klimu planete Zemlje.

Varijacije u solarnim aktivnostima su dugo vremena bile povezivane sa klimatskim promenama na Zemlji. Ovo korespondira sa relativno hladnim klimatskim uslovima opisanim kao "mala ledena doba", kada su se reke, koje inače ranije po tome nisu bile poznate, zamrzavale a snežna polja opstajala tokom čitave godine, i to na nižim nadmorskim visinama.

Pitanje koje se postavlja je kako solarna aktivnost utiče na Zemljinu klimu i to je i dalje predmet tekućih istraživanja. Međutim, sve je jasnije da varijacije sunčevog ultra-ljubičastog zračenja koje nastaju kao posledica solarnih aktivnosti mogu da obezbede negativan fizički mehanizam na Zemljinu atmosferu.

Međutim, važno je razumeti da istraživanja takođe ukazuju na to da su ovi solarni efekti manji u odnosu na današnje antropogene uticaje. Čak i ako postoji merljivo hlađenje, ne treba se oslanjati na “veliki minimum” da će usporiti globalno zagrevanje.

Korporacija pod nazivom Orbital Sciences poslala je u četvrtak svoj bespilotni teretni brod “Labud” na međunarodnu svemirsku stanicu u okviru svoje prve redovne misije snabdevanja.

Lansiranje rakete “Antares” koja je nosila teretni brod, održano je u 01:07h sa ostrva Volops, istočna Virdžinija, što je zabeleženo i prikazano na snimku u okviru televezijske mreže NASA.

"To je prelepo i tačno lansiranje, u odličnim vremenskim uslovima", rekao je komentator NASA-e.

Teretni brod odvojen je od noseće rakete 10 minuta nakon samog lansiranja, kako je i planirano.

“Labud” je tek peti svemirski teretni brod koji je sleteo na međunarodnu svemirsku stanicu. Prvi je bio brod pod nazivom  “Zmaj”, kalifornijske kompanije “SpaceX”, u maju 2012 .

Lansiranje Labuda prvobitno je bilo planirano za decembar, ali je odloženo nakon slamanja sistema za hlađenje na me]unarodnoj svemirskoj stanici, koja je zahtevala dve posete američkih astronauta, u cilju zamene pumpe za hlađenje amonijaka.

Ovo lansiranje je drugi svemirski put ove kompanije na međunarodnu stanicu, nakon uspešne demonstracije u septembru prošle godine.

“Ta misija pokazala je da je kompanija spremna da veoma pouzdano izvršava unapred planirane misije sa međunarodnom svemirskom stanicom”, rekao je Dejvid Tompson predsednik i izvršni direktor kompanije “Orbital Sciences“.

Kompanija ima ugovor sa NASA-om vredan 1,9 milijardi dolara za osam misija kargo snabdevanja zalihama, u okviru globalne svemirske labaratorije.

Po dolasku na međunarodnu svemirsku stanicu, Labud će biti obezbeđen od strane robotske ruke stanice , kojom upravljaju dvojica od šest astronauta.

Osoblje stanice - tri Rusa, dva Amerikanca i jedan Japanac – istovariće teret sa broda, nekih 2.780 funti ( 1.260 kilograma) naučne opreme i potrošnog materijala, kao i materijala od nekih eksperimenata.

Za razliku od kapsule kompanije SpaceX, Labud neće biti poslat nazad na Zemlju. Umesto toga biće uništen u Zemljinoj atmosferi.

Prema uslovima u okviru ugovora sa NASA-om, kompanija mora da dostavi 20 tona tereta na međunarodnu svemirsku stanicu tokom osam letova zakazanih do početka 2016. godine.

U međuvremenu, kompanija SpaceX je već sprovela tri misije na međunarodnu svemirsku stanicu sa svojom kapsulom Zmaj, što je samo deo od 1.6 milijardi dogovora sa NASA-om koja predviđa 10 budućih letova.

SpaceX je pokrenula Zmaja sa raketom Falkon 9 iz Kejp Kanaverala na Floridi.

NASA je takođe koristila evropski ATV brod, japanski HTV i ruski “Progres”, koji su uništeni u atmosferi posle svojih misija.

Ruska svemirska kapsula koja je pre meseca dana odletela u svemir sa čitavom malom menažerijom vratila se na Zemlju sa podacima za koje se naučnici nadaju da će im pomoći u pripremanju slanja ljudske posade na Mars.

Ruska kontrolna misija saošptila je da je letelica Bion-M, sa 45 miševa, osam gerbila (malih glodara iz Mongolije), 15 guštera i 20 puževa, bezbedno sletela juče u oblast Orenburg, oko 1.200 kilometara jugoistočno od Moskve.

U kapsuli, koja je bila postavljena 575 kilometara iznad Zemlje, pored pomenutih životinja bilo je i nekoliko biljaka i mikroflore.

Zasad je nepoznato da li su sve životinje preživele jednomesečni boravak u orbiti.

Kako je na dan poletanja misije izjavio direktor programa ruskog svemirskog centra Valerij Abraškin, cilj ovog eksperimenta je da se ustanovi u kojoj meri naš organizam može da se prilagodi uslovima bestežinskog stanja, odnosno kako mikrogravitacija utiče na ljudski skelet, nervni sistem, mišiće i srce.

Ruski naučnici su objasnili da je slanje životinja bilo neophodno, jer su one bile podvrgnute eksperimentima koje je nemoguće obaviti na ljudima.

Oni su naveli i da nije bilo moguće slati životinje na Međunarodnu svemirsku stanicu zbog straha da bi one predstavljale opasnost po zdravlje astronauta.

Rusija već duže razmišlja o slanju misije na Mars i planira da 2030. na mesecu uspostavi bazu odakle bi posade kretale na put do crvene planete.