Prekomerno korišćenje podzemnih voda neodrživo je u mnogim svetskim poljoprivrednim zonama u kojima živi gotovo četvrtina svetske populacije, zaključuje se studiji kanadskih naučnika.

Podzemne vode u tim oblastima koriste brže nego što mogu biti nadomeštene, tvrdi se u sveobuhvatnoj globalnoj analizi iscrpljivanja podzemnih voda koju su sproveli kanadski naučnici i čiji su rezultati objavljeni u naučnom časopisu "Nejčer" (Nature).

Širom sveta, ljudske civilizacije zavise u velioj meri od ogromnih rezervoara vode, koji su sačuvani duboko ispod zemlje u pesku, glini i steni. Radi se o tzv. "fosilnim vodama", koje su nastale pre više hiljada godina i  koje se ne obnavljaju u skladu sa ljudskim vremenskim merilima.

Gusto naseljeni regioni Azije, sušnog Bliskog istoka i delova Sjedinjenih Američkih Država u kojima se gaji kukuruz, isuviše eksploatišu te vode, što može da ima ozbiljne posledice u budućnosti, ukazuje se u studiji.

“Ovo preterivanje vodi smanjenju dostupnosti podzemih voda, kako one koja se koristi za piće, tako i one koja se upotrebljava za navodnjavanje”, kaže tvorac studije Tom Glison (Tom Gleeson) sa montrealskog Univerziteta Mekgil (McGill) u Kvebeku.

Glison i njegove kolege kombinovale su globalni hidrologistički model i podatke o površinskim vodama kako bi zaključili koliko površinske vode biva iskorišteno od ljudi širom sveta. Takođe, izradili su procenu dopunjavanja svakog podzemnog rezervoara, tj. kojom brzinom se oni dopunjavaju površinskim vodama. Koristeći ovakav pristup, istraživači su bili u mogućnosti da daju procene za skoro 800 podzemnih skladišta vode širom sveta.

Proračunavajući pod kakvim je pritiskom eksploatacije svaki podzemni izvor, Glison i kolege takođe su posvetili detaljnu pažnju i tome koliki je protok vode neophodan da bi se održao zdrav ekosistem – trava, drveće i potoci.

U opasnoj eksploataciji podzemnih voda prednjače SAD, Indija, Kina, Pakistan, Iran, Saudijska Arabija i Meksiko, a negativnim efektima tog trenda mogli bi najviše da budu ugroženi stanovnici Indije i Kine, kaže Glison.

Upoređujući površinu zemljišta na kojoj se koriste podzemne vode, sa površinom tih voda, Glison je došao do zaključka da je ova prva površina na svetskom nivuo 3,5 puta veća.

Tu nesrazmeru, međutim, stvara samo mali broj zemalja, ističe Glison. U severnom Iranu površina na kojoj se koriste podzemne vode je čak 98 puta veća od površine tih voda, u regionu gornjeg Ganga, odnosno delovima Indije i Pakistana, "korisnička površina" je 54 puta prostranija od podzemnih voda, a na visoravnima američkog Srednjeg zapada je devet puta veća.

Cilj Glisonove studije je da kreatorima ekološke i poljoprivredne politike zemalja sveta pruži novo analitičko sredstvo za procenu sve intenzivinijih problema s vodom.

U martu su UN u svom Četvrtom svetskom izveštaju o vodi, upozorile da su problemi s vodom hronični u mnogim delovima sveta i da će se, u uslovima rasta tražnje hrane i klimatskih promena, dodatno pogoršavati, ukoliko se ne stane na put nedomaćinskom korišćenju tog prirodnog blaga, podsećaju agencije.

Procenjuje se da će do 2050. godine svetska potrošnja vode samo za poljoprivredne potrebe da se poveća za 20 odsto.

U svetu se još uvek nedovoljno razumeju reperkusije korišćenja podzemnih voda koje se, prema podacima UN, u poslednjih 50 godina utrostručilo. Između ostalog, procenjuje se da se iz podzemnih voda danas crpi gotovo polovina pitke vode u svetu.

Pet miliona "beba iz epruvete" rođeno je do danas širom sveta, saopšteno je na konferenciji stručnjaka za plodnost održanoj u Turskoj, koji su taj podatak pozdravili kao "značajnu prekretnicu" u lečenju neplodnosti.

Prva "beba iz epruvete" Luiz Braun rođena je u Velikoj Britaniji u julu 1978. godine, a njena majka Lesli Braun umrla je prošlog meseca.

Učesnici konferencije Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju ocenili da zaključci Međunarodnog komiteta za praćenje tehnologija asistirane reprodukcije (ICMART) predstavljaju važan momenat u lečenju neplodnosti, javlja BBC.

Ipak, oni su upozorili da parovi ne bi trebalo da odlažu roditeljstvo oslanjajući se na uspešnost veštačkog začeća.

Tehnologija veštačke oplodnje je tokom godina znatno unapređena, pa je zbog toga  povećan broj žena koja su zatrudnele tim putem. Svake godine, prema rečima predstavnika ICMART, rodi oko 350.000 "beba iz epruvete".

Predavač na univerzitetu "Šefild" dr Alan Pejsi rekao je da je veštačka oplodnja danas više društveno prihvatljiva nego u poslednjih 10 ili 20 godina, ali je upozorio da takva vrsta tretmana nije zagarantovano rešenje i da bi parovi koji su u mogućnosti da postanu roditelji trebalo da ranije pokušaju da prošire porodicu prirodnim putem.

"Veštačka oplodnja je nešto što bi trebalo da bude namenjeno ljudima kojima je to zaista potrebno", poručio je on.

I direktor odseka za veštačku oplodnju u bolnici "Hamersmit" Stjuart Lejveri upozorio je na to da spešnost veštačke oplodnje kod starijih žena opada.

Na osnovu podataka iz 2008. godine, najveća uspešnost veštačke oplodnje zabeležena je kod žena mlađih od 35 godina (33,1 odsto), a najmanja kod žena starosti između 40 i 42 godine (12,5 odsto).

Psi su ukrštani toliko puta tokom vekova da je nemoguće znati kako su u početku izgledali, tvrdi jedna studija. Međunarodni tim je pokušao da pronađe prastare genetske korene modernog psa, i otkrio da današnje rase genetski imaju malo toga zajedničkog sa svojim precima.

Istraživači sa Univerziteta Durham rekli su da, iako mnoge savremene rase izgledaju kao psi prikazani u starim tekstovima ili egipatskim piramidama, količina ukrštanja koja se u međuvremenu desila znači da bi bilo pogrešno bilo koju modernu rasu zvati "starom".

Rase kao što su Akita, Avganistanski hrt i Šar-Pej, koje se nazivaju "starim rasama", nisu ništa bliže prvim domaćim psima od ostalih rasa, otkriva studija objavljena u časopisu "Proceedings of the National Academy of Science". Istraživači su analizirali genetske podatke od ukupno 1.375 pasa koji su predstavljali 35 rasa. Takođe su posmatrali podatke koji pokazuju genetske uzorke vukova.

Glavni autor studije, dr Greger Larson, kaže da je ona istakla propuste u našem znanju o nekadašnjim psima. On je objasnio da mi zaista volimo pse i da su nas oni zato pratili po svim kontinentima – ironično je da je ta sveprisutnost pasa, u kombinaciji sa njihovom dugom istorijom, pomračila njihovo poreklo i otežala nam da saznamo kako je pas postao čovekov najbolji prijatelj.

Studija je takođe otkrila da je u okviru 15.000 godina koliko već traje pripitomljavanje pasa, držanje pasa kao kućnih ljubimaca počelo tek pre 2.000 godina i da je, do skoro, velika većina pasa korišćena za određene poslove. Dr Larson je rekao da bi i izgled i ponašanje savremenih rasa bili veoma čudni našim precima koji su živeli pre samo par stotina godina.

Ranija istraživanja su sugerisala da se muški hromozom Y smanjuje, i da bi mogao potpuno da nestane u toku narednih pet miliona godina – ali to je jednostavno pogrešno. Nova studija sličnog hromozoma W kod pilića otkrila je da, iako su se hromozomi smanjili, oni koji su vitalni za plodnost su ostali.

To znači da je teorija da muškarcima preti izumiranje, zbog toga što je pre tri stotine miliona godina hromozom Y imao oko 1.400 gena a sada ima samo 45, malo verovatna. Studija, objavljena u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences", posmatrala je kako se geni hromozoma bitnih za pol prenose kroz generacije i povezani su sa plodnošću, uz pomoć specifičnog primera hromozoma W kod ženskih pilića.

Rezultati potvrđuju da, iako su se ovi hromozomi tokom godina smanjili, i izgubili mnoge od svojih originalnih gena, oni koji su preostali su izuzetno važni u predviđanju plodnosti i zbog toga su male šanse da će izumreti. Profesor Judith Mank, jedan od autora, rekla je da hromozomu Y ne preti opasnost, kao i da on nije genetska pustoš kakvom se nekada smatrao.

Hromozomi W kod ženskih pilića potpuno su analogni hromozomima Y kod muškaraca po tome što su ograničeni na jedan pol i ne rekombinuju se kada se mužjaci i ženke razmnožavaju, kao što to čine drugi delovi genoma.

Rekombinacija omogućava hromozomima da razdvoje povezane gene, što selekciju čini efikasnijom i pomaže u eliminaciji loših mutacija. Neki naučnici smatraju da su hromozomi kao Y i W osuđeni na propast baš zbog tog nedostatka rekombinacije.