Tokom proteklih pet decenija naučnici su opisali više od 80.000 struktura proteina, koji su sada javnosti dostupni i pružaju važne informacije medicinskim istraživačima koji traže ciljeve terapije lekovima.

Međutim, prilikom naporne katalogizacije strukture RNK mapirano je samo nekoliko stotina RNK molekula. Kao rezultat toga, potencijal RNK molekula je jedva razvijen kao cilj nekih novih terapija.

,,Da bi se efikasno ciljali ovi molekuli, istraživačima je često potrebna trodimenzionalna slika izgleda samih molekula", kaže Dr Nikolaj Dokholijan, profesor na odseku za biohemiju i biofiziku i jedan od lidera ovog projekta.

,,U saradnji sa laboratorijom Dr Kevina Viksa, razvili smo način za stvaranje trodimenzionalne mape složenih RNK koje nisu dostupne za proučavanje kroz druge metode. On se oslanja na informacije iz rutinskog laboratorijskog eksperimenta, korišćenog u prošlosti radi procene RNK modela sa stanovišta kvaliteta. Naš tim je stvorio sofisticiran kvantitativni model koji koristi ovu jednostavnu informaciju da predvidi strukture velikih i složenih RNK molekula, koji su ranije bili van domašaja tehnikama modelovanja.", dodaje Dokholijan.

Dokholijan, koji je i član UNC Lineberger Centra za kancerogene bolesti i direktor Centra za UNC računarsku i sistemsku biologiju, se nada da će ovaj metod pomoći istraživačima koji žele da ciljaju molekule RNK promenama u smeru ćelijskog metabolizma tako da na kraju smanjuju efekte bolesti poput raka. On napominje: ,,Racionalna i ekonomična analiza malih molekula zahteva dobro razumevanje ciljne strukture. Nadamo se da će ovaj metod otvoriti vrata novim saznanjima primenljivim širokom spektru ljudskih bolesti".

Sićušni robot koji podseća na čudovišno morsko stvorenje trenutno je u fazi nastanka i jednog dana bi mogao da pomogne u dijagnozama iz unutrašnjosti ljudskog tela. Naučnici sa Univerziteta u Njukaslu ovog robota su zamislili po modelu morske zmije – ribe bez vilice koja ima primitivan nervni sistem.

Zvaće se "Cyberplasm" (Sajberplazma) i imaće svoj sopstveni elektronski nervni sistem, senzore za "oči" i "nos" dobijene iz živih ćelija, kao i veštačke mišiće koje će pokretati energija dobijena iz glukoze.

Senzori Sajberplazme će reagovati na spoljne stimulanse kao što su svetlost i hemikalije tako što će ih pretvarati u elektronske impulse koji se šalju u "mozak" opremljen naprednim mikročipovima. Mozak će zatim slati elektronske poruke veštačkim mišićima govoreći im kako da se stežu i opuštaju, što će robotu omogućiti da se bezbedno kreće koristeći talasaste pokrete.

Prototip će biti kraći od 1cm ali buduće verzije bi mogle biti kraće i od 1mm ili čak napravljene uz pomoć nanotehnologije. Tim istraživača se nada da će jednog dana Sajberplazma moći neometano da pliva kroz ljudsko telo kako bi otkirla čitav niz oboljenja.

Bioinženjer dr Daniel Frankel sa Univerziteta u Njukaslu, koji predvodi britanski tim, rekao je da ništa ne može da se poredi sa prirodnom sposobnošću živog bića da vidi i oseti svoju okolinu, a samim tim i prikupi podatke o tome šta se oko njega dešava. Dok bude plivao kroz telo, robot će prikupljati i skladištiti informacije o svom okruženju kako bi ih lekari kasnije analizirali.

Dr Frankel je dodao da oni trenutno razvijaju i testiraju individualne komponente Sajberplazme. Nadaju se da će doći do faze sklapanja u roku od nekoliko godina i veruju da će se sa upotrebom početi već za pet godina.

Suši koji svetli u mraku postao je poslednji krik mode u ishrani širom Amerike. Recepti koriste glofish ribu, vrstu genetski modifikovane fluorescentne zebrice koju prodaje firma Yorktown Technologies, a koja se može kupiti u pet šopovima.

Modifikovana riba je u početku stvorena kako bi pomogla da se detektuju zagađivači okoline. Dodavanjem prirodnog fluorescentnog gena ovoj ribi, naučnici su planirali da naprave vrstu koja svetli kada voda postane kontaminirana.

Istraživači su prvo usavršili vrstu ribe koja konstantno svetli, koju su zatim uzgajali i prodavali u prodavnicama kućnih ljubimaca. One postoje u varijantama neobičnih naziva – Vatreno Crvena, Električno Zelena, Sunčano Narandžasta, Kosmičko Plava i Galaktička Ljubičasta. Međutim, sada su ove ribe postale najnoviji sastojak u kuhinji koji se mora isprobati.

Jedan od bizarnih recepata koji ih koriste je čak i svetleća pica koja se navodno najbolje servira "u potpunom mraku sa jedinim izvorom svetlosti negde u pozadini". Sajt na internetu koji ovo promoviše kaže da, rolnice kriptonita, koje se prave mešanjem ribe sa vasabi renom, imaju "riblji ukus" – a jedan pomalo čudan sporedni efekat je taj što komadići ribe koji vam se zaglave između zuba takođe svetle u mraku.

Ipak, ne mogu svi u SAD da uživaju u ovim "specijalitetima" – ove ribe su trenutno nezakonite u Kaliforniji zbog zakona koji ograničava svu genetski modifikovanu ribu. Za ljubitelje kuvanja koji bi da idu i korak dalje, tim koji je ovo osmislio trenutno radi i na receptima za pripremanje svetlećih miševa, stvorenih uz pomoć istih metoda.

Prema novinskim izveštajima, naučnici na kašmirskom Univerzitetu poljoprivrednih nauka i tehnologije u Alastangu, po prvi put su uspešno klonirali retku himalajsku kozu rase Pašmina. Ovaj proces urađen je sa nadom da se poveća populacija baš ove vrste životinja zbog njihove visokokvalitetne Pašmina vune od koje se pravi kašmir.

Vodeći naučnik projekta Riaz Ahmad Šah kaže da 9. mart, datum prvog stvaranja ove jedinstvene vrste veštačkim putem, može ujedno biti i početak masovnog programa uzgajanja kašmirskih koza u regionima Himalaja, kao i početak masovne proizvodnje svilenkaste meke vune.

Kašmirske koze nose svoje ime po regionu Kašmir i nalaze se u delovima Himalaja na tibetanskom platou. U Kašmiru je ova retka vrsta koze koncentrisana u udaljenim i pustim mestima u regionu Ladak, na granici sa Kinom.

Šahovom timu na Sher-I-Kashmir Univerzitetu bilo je potrebno oko dve godine za uspešan rezultat ovog veoma kompleksnog procesa.